Da li vam se dešava da se često objašnjavate i pravdate drugima? Da nemate vremena za sebe već ste više na usluzi drugima?  Ukoliko kažete NE aktivira se osećaj krivice i gruže savesti? Da lako blanete i burno odreagujete ukoliko se osetite nesigurno? Ukoliko nešto od ovoga zvuči poznato, verovatno je da imate problem sa postavljanjem granica.

Postavljanje granica je ključno za mentalno, emocionalno i fizičko blagostanje.

Šta su emocionalne granice?

Granice je najlakše opisati kada ih zamismo kao nevidljive linije koje odvajaju naše lične prostorije od spoljašnjeg sveta. One definišu šta je unutar našeg ličnog područja kontrolisanja - naše misli, osećaji, potrebe - i šta je van toga, odnosno tuđe misli, osećaji, ponašanja. Kada postavljamo granice zapravo definišemo gde se završavamo mi, a gde počinju drugi.

One prožimaju doslovno svaki aspekt života i funkcionisanja u međuljudskim odnosima.

Koji su znaci da imamo problem sa granicama?

Kada osoba nema adekvatno i jasno postavljene granice ona dopušta drugima da koriste njen prostor, pruhvata tuđa pravila i potrebe, potisujući svoja.

To se u praksi ogleda kroz situacije kada ne umemo da kažemo ne i odbijemo tuđe zahteve i molbe.

Imamo osećaj da nas drugi iskorišćavaju, da više dajemo nego što dobijamo.

Bivamo ljuti na druge što ne primete i ne uvaže nas, naše vreme, želje i potrebe.

Nemamo vremena za ono što je nama važno.

Trudimo se da uvek udovoljimo, da se dopadnemo, činimo da se drugi osete prijatno.

Suprtotno tome, granice mogu biti i previše krute i rigidne. To su oni primeri kada osoba ne dopušta drugima da joj priđu, nema dubljeg kontakta iz straha da će biti povređena. Kada stalno sumnja u namere drugih, impulsivno reaguje na svaki potencijalni alarm da će biti povređena. Osobe sa ovakvim granicama često deluju veoma samopouzdano, samodovoljno i zadovoljno, a ispod toga se krije strah od bliskosti, odnosno odbacivanja.

Zašto uopšte neko ima problem sa granicama?

Često smo vaspitani tako da je drugi uvek u pravu. Da biti dobar znači staviti druge ispred sebe, da nije kulturno i lepo reći ne. Nekada je nisko samopouzdanje i samopoštovanju u korenu problema sa granicama. Ukoliko imamo negativnu sliku o sebi, nemamo ni poverenja u sebe, umanjujemo i nipodaštavamo svoje želje i potrebe. Mi svojim akcijama dajemo drugima pravo i moć. Logično, kroz dalji razvoj događaja i potvrđujemo sebi da smo manje važni i vredni pa nastavljamo da zavisimo od potreba drugih te oblikujemo sebe prema tuđim potrebama.

U pozadini krutih i rigidnih granica često stoji negativno ili traumatsko iskustvo u prošlosi. To može biti razvijeno u ranom uzrastu gde nije izgrađen temelj poverenja u bližnje pa i čitav svet, ili kasnije tokom života kroz negativna iskustva u međuljudskim odnosima.

Često se iza najrazličitih problema i situacija koje ljudi donesu na psihoterapiju krije upravo problem sa granicama. Kroz dublje istraživanje uzroka možemo doći do jasnoće i shvatanja zašto funkcionišemo na određen način.  Razumevanje našeg funkcionisanja kao smislenog, odnosno kao adaptacije na određene okolnosti pruža nam priliku da to uvažimo, a zatim i učimo kako da postavimo adekvatne granice. Granica ima zadatak da štiti nas i naše potrebe. Na taj način mi uvažavamo sebe, dajemo prostora svom biću da se oseti zadovoljeno. Tada će to biće birati i puštati druge u taj prostor sa mesta sigurnosti i mira.

‍