Uverenja su duboko ukorenjena verovanja, pretpostavke i stavovi koje pojedinac ima o sebi, drugima i svetu oko sebe. Ona imaju snažan uticaj na naše razmišljanje, emocije, ponašanje i odluke koje donosimo u svakodnevnom životu. Uverenja se formiraju tokom našeg života i mogu imati različite izvore. Porodično okruženje je prvo mesto gde učimo, usvajamo uverenja i formiramo stavove i vrednosti. Način na koji se roditelji postavljaju prema nama, šta nam govore i kako odgovaraju na naše potrebe uticaće na naš doživljaj sebe. Kulturne norme, vrednosti i očekivanja takođe mogu doprineti formiranju uverenja. Različite kulture mogu imati različita verovanja o životu, smislu, uspehu, sreći itd. Uticaj medija: Mediji, uključujući televiziju, filmove, društvene mreže i internet, mogu oblikovati naša uverenja izlažući nas različitim idejama, percepcijama i stereotipima.
Zašto su ona važna?
Uverenja stoje iza svake naše emocije i akcije. Kada želimo nešto da promenimo, savladamo neku veštinu, uvedemo novu naviku, živimo drugačije na bilo koji način u odnosu na dosadašnji, prvi korak od koga treba da krenemo su uvek naša uverenja. Ona su nas dovela tu gde smo danas, pa dokle god su nepromenjena, mi ne možemo značajno drugačije živeti. Naš organizam se uvek trudi da dokaže ono u šta verujemo. Jednostavan primer: kada kažemo da želimo da budemo bogati, a duboko u sebi mislimo da je novac prljav, da kvari ljude ili da se ne može pošteno steći, koliko god da radimo, nećemo dolaziti do većih suma novca. Čak i ako ga steknemo, brzo ćemo se ponovo vratiti na staro stanje. Neretko se dešava i da neko ponavlja jedan isti obrazac u partnerskim odnosima tako što pronalazi slične partnere sa kojima se odigrava gotovo isti scenario svaki put. I taj isti scenario će se najčešće i ponavljati dokle god ne istražimo i promenimo ono dublje što stoji iza toga, a to su često uverenja. Sve ovo zvuči veoma jednostavno, ali u realnosti stvari se komplikuju zbog činjenice da svojih uverenja nismo uvek svesni. Racionalni mozak nam govori ono što je logično i ono što želimo da verujemo, dok su nekada naša uverenja formirana u ranim životnim iskustvima kojih se ne sećamo, ili su potisnuta jer su posledica nekih neprijatnih traumatskih događaja. Takođe, ona ne moraju biti jasno verbalizovane rečenice, već mogu biti utisnuta u naše emocije i nervni sistem kao na primer osećaj nepoverenja prema ljudima i svetu.
Kako da menjamo svoja uverenja?
Prvi korak jeste da ih detektujemo ili osvestimo. Za neka će nam biti dovoljna introspekcija tako što ćemo osluškivati svoj unutrašnji govor. Šta to mi govorimo sebi kada doživljavamo određene emocije, kada postignemo uspeh ili napravimo grešku? Da li nam je neko drugi govorio iste/slične stvari? Slična pitanja možemo postavljati sebi i za druge ljude, određene situacije u kojima se nalazimo. Ukoliko nismo sigurni šta mislimo, kakav je osećaj u telu? Sigurno nam osećaj u stomaku ili telesna opuštenost/zgrčenost mogu služiti kao vodilja na putu ovog istraživanja i samospoznaje. Važno je da napomenem da svi imamo uverenja koja su dobra za nas, koja nas podržavaju i olakšavaju život, kao što imamo i ona koja nas sabotiraju i koja nam ne služe. Velika je stvar kada ih detektujemo, osvestimo, pa jasnije vidimo i razumemo sebe. Tada ćemo možda poželeti da neka od uverenja odbacimo, odnosno redefinišemo. Možemo ih staviti na papir i sva ona koja nas sabotiraju, definisati drugačije, tako da nam koriste, dok ćemo neka možda poželeti da jednostavno "bacimo u smeće". Naravno, nije poenta da ponavljamo sebi kao papagaji ono u šta ni sami ne verujemo. Da bismo poverovali i da bi nova misao postala naša istina, tj. uverenje, najvažnija stvar u celom ovom procesu je akcija, odnosno građenje novih drugačijih iskustava. Naše telo i nervni sistem će usvojiti promenu tek kada počne da doživljava nova iskustva i kada se ona ponavljaju.
